Пређи на садржај

Молдавија (покрајина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Подручје покрајине Молдавије данас
Приближне границе молдавске кнежевине у раздобљу 1500-1859. г.
Стари грб Молдавије
Румунске земље средином 19. века
Старо молдавско утврђење на мору, Цетатеа Алба

Молдавија (рум. Moldova, укр. Молдова) је једна од историјских румунских покрајина и важних делова источне Европе, која се пружа од Карпата на западу до Дњестра на истоку. Некадашња покрајина Молдавија, која је заузимала ово подручје, данас је издељена између Румуније, истоимене државе Молдавије и Украјине.

Под појмом „Молдавија“ у историји се често мисли на Молдавску кнежевину, која је трајала све до 1859. године.

Природни услови

[уреди | уреди извор]

У географском смислу Молдавија је ограничена источним Карпатима на западу, реком Черемош на северу, реком Дњестар на истоку и Дунавом и Црним морем на југу.

Рељеф Молдавије је махом брежуљкаст, надморске висине 200-350 m. Планинско подручје је на крајњем западу (део Карпата), где се налази и највиши врх Инеу (2.279 m), уједно и најзападнија тачка покрајине. Потпуно равничарско тло једино на југоистоку Молдавије, у црноморском приморју (област Буџак).

Клима у Молдавији је континетнална.

Молдавија је богата водама. Најважнија река је Прут, која дели покрајину на источну и западну половину. Источна половина се назива и Бесарабијом. На западу је важна река Сирет, на истоку гранична река Дњестар, а на југу такође гранични Дунав пре свог ушћа у море (северни део Делте Дунава припада овој покрајини).

Историја

[уреди | уреди извор]

Већи део историје Молдавије везује се за Молдавску кнежевину, мада се зна да је још почетком средњег века ово подручје било насељено и влашким и словенским становништвом. У 13. веку започиње веће занимање за област Молдавије и то од стране Мађара због надирања ратоборних Татара на подручје Молдавије. 1353. године кнез Драгош био је послат од Мађара да успостави одбрану од претеће Златне Хорде, 1 1359. године други кнез, Богдан, успоставља управу над већим делом области (осим југа). Он се постепено ослобађа мађарске власти. Његови следбеници учвршћују власт, прво у Сирету, а касније у Јашу (од 1565. г.). 1392. године полази им за руком да осввоје излаз на Црно море. Тим чином Молдавија постаје важан политички чинилац, посебно за Мађаре и Пољаке. Упоредо са тим долази и до јачања црквеног седишта у Јашу (Молдавска митрополија).

У 15. веку почиње се осећати снажан притисак Отоманског царства. Тада кнежевина пада под вазални однос према Османлијама, а јужни приморски део прикључује се турским територијама. Раздобље вазалства кенежевини је донело назадовање у привредном и културном смислу, али будући поштеђена непосредне управе Молдавија остаје богато пољопривредно подручје. У овом раздобљу све се више осећа утицај Грка Фанариота и ниже властеле, који све више конкуришу кнезовима. Све ово је завршено сукобима крајем 16. века. Посебно тешко било због увлачења страних сила у сукоб (Пољска, Хабзбурзи).

Руско-турски рат 1710-11. године довео је нову силу - Русе - на границу Молдавије, што је изазвало устанак. Гушење устанка значило је нову фазу у историји кнежевине. Новоизабрани кнежеви били су од тада из редова цариградских Фанариота. Ово је довело до окретања нише властеле Русима. Током предстојећих ратова то ће се испољити руским напредовањем, да би 1812. године источна половина кнежевине (Бесарабија) припала Руском царству. То је довело и до пада фанариотске власти 1821. г.

После Руско-турски рат 1826-29. године почиње раздобље великом руског утицаја на Молдавију и Влашку. Овим Молдавија добила развијенијег заштитника што се одразило на општи развој. Ово је довело и до масовног досељавања Јевреја Ашкеназа у брзорастуће градове. Са друге стране, романтизам износи и жељу за уједињењем Молдавије у велику румунску државу, што ће се постепено десити током 50-их и 60-их година 19. века. 1866. године проглашњем успостваљања државе Румуније престају постојати Влашка и Молдавија као засебна политичка подручја.

Данашња политичка подела

[уреди | уреди извор]

Данас је подручје историјске покрајине Молдавије подељен на три државе:

Становништво

[уреди | уреди извор]

Молдавија спада у европске области са бројним ентичким групама:

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]